Međunarodni filmski festival Kustendorf otvoren je 22. januara pred jednim gledaocem uživo – osnivačem Emirom Kusturicom, koji je iz bioskopske sale u Drvengradu virtuelno ugostio članove žirija, ministarku kulture i informisanja Srbije Maju Gojković, te proslavljenog kolegu Andreja Končalovskog, jednim od autora programa Savremene tendencije.
Ceremonija otvaranja, prenošena na onlajn platformi, počela je omaž programom posvećenim američkoj glumici Fej Danavej i Kusturičinim kratkim dokumentarcem o jednoj od junakinja Drvengrada – Radmili Tošić.
Članovi međunarodnog žirija, koji će ocenjivati 22 filma mladih autora u takmičarskom programu, pridružili su se Kusturici virtuelno, izražavajući nadu da će sledeći susret biti ponovo uživo u samom Mećaviku.
Aliće Rorvaher, Predrag Miki Manojlović i Bruno Tarijer, kao i francuski direktor fotografije Mišel Amatje, koji će dodeliti nagradu “Vilko Filačˮ za najbolju fotografiju, ocenjivaće filmove mladih autora iz Poljske, Belgije, Srbije, Austrije, Azerbejdžana, Bugarske, Severne Makedonije, Nemačke, Rusije, Rumunije, Danske, Irana, Izraela, Kirgistana, Crne Gore, Uzbekistana i Francuske.
Kusturica je i sam izrazio nadu da je ovo prvi i poslednji put da se Kustendorf održava virtuelno, ali je dodao da pesimistički deo njega govori da će to biti budućnost.
Članovi žirija takođe su se osvrnuli na prebacivanje festivala u virtuelno okruženje, ocenivši da su filmovi sada pod kontrolom, da se gubi mogućnost posrednog putovanja u drugo vreme i prostor, te da se gubi mnogo slobode. Ujedno, izrazil su nadu da će mladi uzeti stvari u svoje ruke i da će biti ponovo moguće deliti iskustva zajedno u bioskopu.
“Pesimisti u umu, optimisti u srcu”, konstatovala je Aliće Rorvaher.
Značaj mladih autora istakla je i ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković, koja je i proglasila 14. Kustendorf otvorenim.
“Spoj mladosti, oličene kroz više od 20 studentskih filmova, sa ostvarenjima doajena svetskog filma, daje onu čaroliju koja festival izdvaja od drugih velikih filmskih manifestacijaˮ, istakla je Maja Gojković, ocenivši da Mokra Gora svakog januara postaje filmski centar Evrope i sveta, okupljajući na jednom mestu i mlade autore, i velika imena svetske kinematografije.
Uprkos onlajn formatu, u koji je prešla većina programa u kulturi protekle godine, Maja Gojković istakla je značaj očuvanja programske tradicije Kustendorfa, kao manifestacije koju publika prati prvenstveno iz ljubavi prema filmu.
Maja Gojković istakla je i da je ideja Kustendorfa da slavi film i umetnost u svojim najčistijim i najblistavijim oblicima, lišenim komercijalizacije i surovih pravila tržišta, podsticanje i afirmisanje talenata koji će ostaviti dubok trag u sedmoj umetnosti, poput samog Kusturice ali i gostiju prethodnih festivala, Nikite Mihalkova, Džima Džarmuša, Džonija Depa, Paola Sorentina.
Ministarstvo kulture i informisanja, kako je istakla, podržava Kustendorf od njegovog osnivanja, a svesno ogromnog značaja na planu međunarodne saradnje, afirmacije filmske umetnosti, promocije Srbije kao zemlje kulture, ali i zbog mogućnosti da se neafirmisani autori sretnu sa velikanima filma, steknu nova znanja i primene ih u praksi.
“Srbija u okviru kulturne pollitike veliku pažnju posvećuje filmskoj umetnosti, sredstva rastu iz godine u godinu, što je doprinelo ne samo afirmaciji naše kinematografije i kulture u svetu, već i kvaliteu snimljenih filmova.
“Posebno važno je da na međunarodnom planu budemo prepoznati po autorskim filmu i rediteljima koji nisu pravili kompromise sa gflobalnim trendovima niti povlađivali ukusima publike. Jak autorski pečat i suptilna poetika Kusturice i ostvarenja na Kustendorfu su ono što stvara razliku između večnosti i prolaznosti,.odnosno između prave umetnosti i komercijalne zabave.
